Contact info

+381 (16) 3436520
+381 (65) 2266133
info@vip-bzr.com
Obrena Kovačevića 21, Leskovac

Title

Propisi i saveti



Stručni ispiti iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu


Korisni linkovi

  • Ministarstvo rada i socijalne politike
  • Udruženje za bezbednost i zdravlje na radu Srbije
  • Agencija za privredne registre
  • Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine
  • European agency for safety and health at work
  • OSHA Construction e tool
  • Canadian centre for occupation safety and health
  • Centar za sertifikaciju RS Cert
  • Direkcija za mere i dragocene metale

 

Skupština Srbije usvojila je 26.05.2010.g. zakon koji zabranjuje svaki vid zlostavljanja na radu uključujući i seksualno zlostavljanje, propisuje mere za sprečavanje mobinga i unapređenje odnosa u radnoj sredini, kao i zaštitu od zlostavljanja na radu.

Po Zakonu o sprečavanju zlostavljanja na radu, zlostavljanje na radu-mobing je svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi radnika koje se ponavlja, a koje predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja i položaja zaposlenog.

 

Mobing je takvo ponašanje, kako piše u zakonu, koje izaziva strah kod zaposlenog, stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada, dovodi do izolacije zaposlenog ili ga navodi da na sopstvenu inicijativu da otkaz. Zlostavljanje je i podsticanje i navođenje na mobing, a zlostavljači mogu biti poslodavci, odgovorna lica, zaposleni ili grupa radnika.

 

Poslodavac je dužan da zaposlenog zaštiti od zlostavljanja i odgovoran je da naknadi štetu koju je izavao zlostavljač. Od zlostavljača može da zatraži naknadu iznosa isplaćen štete. Takođe, poslodavac je dužan da pre stupanja na rad zaposlenog pisanim putem obavesti o zabrani zlostavljanja na radu i o pravima, obavezama i odgovornosti u vezi sa tim, kao i da sprovodi mere obaveštavanja i osposobljavanja zaposlenih da prepoznaju uzroke, oblike i posledice zlostavljanja. Po zakonu, zaposleni je dužan da se uzdrži od ponašanja koje predstavlja zlostavljanje, a ne sme da zloupotrebljava pravo na zaštitu od zlostavljanja, odnosno ne sme da bez osnova pokrene postupak za zaštitu.

 

Radnik koji smatra da je zlostavljen to prijavljuje poslodavcu i može da pokrene postupak unutar firme koji podrazumeva izbor posrednika koji je neutralna osoba i koji treba da reši spor. Postupak posredovanja u ime zpaoslenog koji je izložen zlostavljanju može da pokrenuti i predstavnik sindikata i odgovorni za bezbednost i zdravlje na radu u toj firmi. Posredovanje je hitno i okončava se za osam radnih dana od određivanja posrednika, a izuzetno iz opravdanih razloga može se produžiti i do 30 dana, propisano je zakonom. Sporazum koji posredovanjem postignu sporne strane sadrži mere usmerene na prestanak zlostavljanja, a dejstvo tog sporazuma zavisi od volje strana u sporu. Pravo na podnošenje zahteva za zaštitu od zlostavljanja kod poslodavca zastareva u roku od šest meseci od dana kada je zlostavljanje učinjeno. Poslodavac zlostavljača može da opomene, da ga udalji sa rada od četiri do 30 radnih dana ili da ga trajno premesti u drugu radnu okolinu na iste ili druge poslove, a dužan je da zlostavljaču da otkaz ako ponovi zlostavljanje u roku od šest meseci od izrečene mere.
Zaposleni kome prema mišljenju službe medicine rada preti neposredna opasnost po zdravlje ili život ima pravo da odbije da radi ako poslodavac ne izrekne mere zlostavljaču i za to vreme ima pravo na naknadu u visini prosečne plate koju je ostvario u prethodna tri meseca. U slučaju neuspeha posredovanja, zaposleni koji smatra da je izložen zlostavljanju na radu može da podnese tužbu nadeležnom sudu. To može direktno, bez posredovanja, učiniti ako ga zlostavlja poslodavac.
U postupku pred sudom zaposleni koji smatra da je izložen zlostavljanju može da zahteva zabranu vršenja ponašanja koje predstavlja zlostavljanje i naknadu materijalne i nematerijalne štete.
U sudskom postupku, teret dokazivanja da nije bilo ponašanja koje predstavlja zlostavljanje je na poslodavcu.

 

Novčane kazne u slučaju da poslodavac krši zakon kreću se od 10.000 do 800.000 dinara.
Pravila ponašanja poslodavaca i zaposlenih u vezi sa prevencijom i zaštitom od zlostavljanja na radu propisuje ministar nadležan za rad. Zakon, koji će stupiti na snagu osmog dana od objavljivanja u Službenom glasniku primenjivaće se na sve poslodavce definisane Zakonom o radu, Zakonom o državnim službenicima, kao i na poslodavce i zaposlene u organima autonomne pokrajine i lokalne samouprave.